OD KOMARACA NEMA SPASA

Dobar deo ostatka vremena provedosmo u vožnji po Laponiji. Zapravo smo vraćajuci se u Altu napravili jedan veliki krug po unutrašnjosti zemlje preko glavnog mesta norveških Laponaca, Karasjoka.
Laponija je jedna prostrana visoravan, blago zatalasana i obrasla retkim i zakržljalim brezama. Idilu pejsaža upotpunjuje bezbroj jezera razbacanih svuda okolo. Više jezera nego ljudi. Jer kad se prodje oznaka naselja pored puta, obično se nađu dve ili tri kuće i naselje time završava. Narednih 50km samo brežuljci, divlja stepa i jezera.

Bicikliranje srcem Laponije

Ipak ono što će nam ostati najupečatljivije iz ove oblasti su komarci i mušice, milioni njih. Jednostavno gde god se zaustavili na otvorenom oko vas počinje da se stvara roj i ponekada je nemoguće jesti napolju ili napraviti kakvu pauzu jer insekti sleću svuda. Najveći problem nastaje kada treba sklopiti šator, a potencijalne krvopije ležerno čuvaju stražu sa spoljne strane, te se gledamo kroz mrežu. Ni u finskom delu Laponije situacija nije bila bolja, te smo doneli odluku da se u Laponiju ne vraćamo dok oni ne reše ovaj problem.
Dočepavši se najzad norveške obale, sada smo ponovo u Alti i tu ostajemo stacionirani. Preostalih nekoliko dana ćemo obilaziti okolinu sa rasterećenim biciklima i kamuflirati se u domaće bicikliste bez torbi.

KROZ PROZOR SEVERA

Juče 10.07. uveče, Nenad i ja stigosmo na željenu severnu tačku.

Poslednjih 30km su zaista teški sa jakim nagibima i već standardnim vetrom. Na kraju se izlazi na liticu nadvijenu nad morem 300 metara i to je Nordkapp.
Juče je ceo dan bio oblačan, ali je sunce progledalo nešto pre ponoći, a mi zatečeni na pravom mestu. Jutro nam je donelo strahovit vetar i hladnoću na platou Nordkappa, čak nam je konstrukcija šatora pukla pa smo bili prinudno odvučeni u zavetrinu kako bismo stvari doveli pod kontolu.

Preostalih desetak dana vozićemo Laponijom i možda zahvatiti deo severa Finske. Kuckao bih još, ali noćimo u nekom šatoru Laponaca sa otvorenim krovom, a komarci su u rojevima, zato se zavlačim u vreću…

 

Nordkapp, ponoć 10/ 11. jul 2012.

PRED KAPIJOM

Napisah poduži post i stisnuh pogrešno dugme. Zato sada bezvoljno samo skraćena verzija.

Dogurali smo posle 18 ipo dana i 2400km do Alte, poslednjeg grada na putu ka severu. Odavde do Nordkappa je to još nesto preko 200km, a naša tura završava upravo na ovdašnjem aerodromu za 12 dana. Dakle, ispred plana smo oko nedelju dana i taj višak ćemo iskoristiti na nešto relaksiraniju vožnju, na par trekinga po obližnjim nacionalnim parkovima, na izlet do tačke severnije i od Nordkappa, a verovatno ćemo stići da dodirnemo i susednu Finsku. Samo da nam Trolovi i dalje daruju lepo vreme kao do sada.

U poslednjih par dana sve više losova, irvasa i ostalih jelena pored puta. Više nam nisu ni zanimljivi za fotografisanje.

Pored puta, sasvim uobičajeni prizor su (do juče) bile krave i ovce

 

Ipak, zanimalo me kako reaguju kad im se čovek približi (pošto ih saobraćaj ne tangira posebno) te sam sišao s bicikla i krenuo ka jednom kapitalcu. On je najpre diskretno uzmicao što mi se nije svidelo. Zatim je stao i okrenuo se ka meni sa svojim ogromnim rogovima. To mi se još manje svidelo, ne znam zapravo šta sam hteo… Vlada je to, nadam se, ovekovečio.

TROPSKI DANI KRAJ ARKTIČKOG OKEANA

Prethodni dani doneli su napredovanje u daljini što je za posledicu imalo prolazak kroz nove oblasti. Danas smo završili sa upotrebom trajekta na ovoj turi, kojih je ako smo dobro brojali bilo 14. Skakali smo njima vozeći zapadnom obalom sa ostrva na ostrvo. Odavde, 60tak km pošto smo napustili grad Tromso, leži otvoren drum E6 koji vodi na sever.

Osim trajektima, sa ostrva na ostrvo smo prelazili i elegantnim mostovima

Vreme se standardno vrti oko desetak stepeni, sa ili bez upotrebe sunca. A ono je sijalo dva puna dana 48h i pokazalo nam neobične boje za koje je sposobno u sitnim satima, kao i svoj meki dodir sa okeanom koji ima u svojoj najnižoj tački iza ponoći.

Sunce nas je nemilosrdno pržilo čak i u ponoć! (Vesteralska ostrva)

Sever se sada osmehuje i oseća svakim okretom pedala, a svaki taj okretaj usmeren je jednom cilju koji je već sasvim blizu…
Danas uđosmo u Laponiju, velika statua Deda Mraza poželela nam je dobrodošlicu, nadamo se lepim poklonima u ovoj zemlji.

Potpuno OK mesto za šator ove noći

LETOVANJE NA NORVEŠKI NACIN

Uz naslov zamišljajte fotografiju koju je Vlada jutros načinio, a na kojoj je norveška porodica u punoj zimskoj opremi izašla na izlet.

Nalazimo se na Lofotskim ostrvima, treći je jul, a dečica su odevena u kvazi-skijaška odela sa debelim kapama koje im prekrivaju uši. Max. dnevna temperatura ozbiljno atakuje deseti podeok, a ako nema sunca i vozite protiv vetra – itekako se zapitate za smisao poduhvata.

Prethodni dan smo proveli u šatoru – čekajuci da Trolovi zavrnu nebeske slavine, dok je danas bilo lepo iako ne u potpunosti sunčano.

Nussfjord, idilično seoce na Lofotima

Pejsaži kao sa Aljaske uz nešto imaginacije, naravno. Ponovo smo večeras postavili šator na severnu obalu, za slučaj da se sunce do ponoći izbori sa oblacima i ukaže nam čuveni fenomen – midnight sun. Ovog puta je bilo nade, oko 23h na obali vidimo ljude kako osmatraju ovu borbu Dobra i Zla. Odmah potom i mi postavljamo šator i posmatramo scenu. U daljini, na pučini se naziru planine Vesteralskih ostrva. Naša obala je jos krševitija (ala Prokletije) i osvetljena je prigušenom svetlošću. Tačno u 23.45 Dobro odnosi pobedu i tako postajmo svedoci jednog od najlepših prirodnih ambijenata. Priceless!

Tačno je ponoć!

 

Lofotska ostrva… a voda tako topla, da možeš uć’ skoro do kolena!

 

SEVERNO OD SEVERA

…ili pod kapom polarnog kruga ispod (iznad) koga juce ušetasmo. Dani iza nas doneli su nove kilometre i mozemo reći da smo negde na polovini putovanja. Norveška mnogo nudi, ali i zahteva. Putevi su uglavnom dizajnirani sistemom uspona i padova, te su ravne deonice retka pojava.

Obalom Norveške, put RV17

Nenad i ja već imamo teoriju da Norvežani ne znaju napraviti ravno parče puta i da im mehur u libeli uvek mora biti u krajnosti. No sve se to zaboravlja kada se vreme osmehne i iznedri skrivene oblike koje je zemlja dotle ljubomorno čuvala iza svojih prirodnih zavesa.

Na tipični most u Norveškoj se morate popeti barem 50 metara

Naredna nedelja rezervisana je za Lofotska ostrva na koja upravo odlazimo trajektom i naš Polar expres sa dva vagona na pedalama nastavlja do svoje okretne stanice na severu…

MIC PO MIC – HILJADARKA

Vidovdan veče je kao stvoren za malo statistike. Tokom prethodnih osam ipo dana, pređosmo 1120km.

• po danima 83 +157 +117 +68 +289 +24 + 107 +120 + 155.
• najviša dostignuta kota 1434m, najniža nivo mora.
• najduži uspon smo imali na putu Tindevegen – sa nivoa mora na prevoj 1300m.
• najviše sunca je bilo danas – ceo dan je bio prelep, a obasjane padine planina smo zapazali i pred ponoć.

Drugi dan već vozimo obalskim putem Rv17, i bez fotografija je jako teško opisati lepotu koju doživljavamo. Tokom današnjeg popodneva, recimo, kao da smo se našli usred neke od razglednica Kornatskih ostrva. Uveče prolazimo kroz nestvarno lepo položeni Bronnoysund i pred ponoć obavljamo kratku šetnju do Torghattena. To je brdo sa ogromnom rupom kroz koju, kao kroz prirodni prozor, možemo posmatrati drugu stranu fjorda i ceo mali arhipelag…

Otprilike smo na trećini naše rute i radujemo se svemu što nas tek očekuje. Norveška je izvanredno lepa zemlja i vredi povremeno i kišne dane istrpeti…

 

Gradić Bronnoysund smešten je na ostrvcima

TREĆA SMENA – SAD I NIKAD VIŠE

{Vlada}
Od kada zakoračismo na ovo tlo, osećao sam izazov voziti jednom celu noć jer nje zapravo nema, ali nisam očekivao u tih 24h sabiti skoro 300 km, no to se desilo spletom okolnosti. Kumovala je najava jakog čeonog vetra sledećeg dana, izbegavanje veće dnevne gužve na prometnom delu E6 puta do T-hajma, a nadasve prećutna želja kod obojice.

I prijatna beše ta bela noć, samo zvuci životinja iz šume koja okružuje put, jazavac i veverica na njemu i jelen van njega, ali ujutru spoznaja iscrpljenosti nije izostala dok je Trondhajm polako budio život u sebi, a mi u njegovom parku polako tonuli u san.

U drugom delu dana odgegali se do trajekta i prešli na kopno preko puta grada koje će nas voditi dalje. Treću smenu ćemo ponoviti samo u slučaju krajnje nužde i cajtnota ili bez dnevne doze kilometara, ali nadalje cemo se držati daleko manje potrošnje kako ne bismo sagoreli.

Dok slušam jelena kako riče negde u šumi, navlačim masku na oči kako bih simulirao mrak i tonem u njega, sutra će kako stvari stoje opet biti vetra, hladno, a more ispod nas.

PRVA OZBILJNA ISKUŠENJA

Ako smo mislili da ćemo jučerasnji dan upisati u devnik kao najnaporniji, Trolovi su se postarali da nam pokažu da i od teškog ima teže.

malo dole pa opet gore

Jučerasnji vetar koji nam je u najtežim trenucima pomagao, danas se pretvorio u našeg najljućeg protivnika. Posle noćne i jutarnje kišice praćene jakim i hladnim vetrom krećemo sa 850m na prevoj visine 1434m posle kojeg bi se spustili u Lom na oko 400m. Zadatak deluje lako, ali ne u slučaju Norveške gde vas putevi vrlo jakog nagiba dovedu na 1300m, zatim vas stropoštaju na 1200m, pa ponovo na 1350m i sa još par spusteva konačno izađete na sedlo i to u strahu da i silazak ne bude sličnog profila. Uz sve to, čeoni vetar nas i u silasku tera da pedalamo.

 

 

 

 

 

 

Predeli su bili jako lepi, ali nažalost toliko smo se iscrpli da smo u Lomu vež u šest popodne po prvi put odseli u zvanični kamp i do jutra ćemo ozbiljno razmotriti da li nastaviti sa planom – serpentinama Orlova i Trolova preko Andelesnesa ili to zaobići direktnim putem za Trondhajm.

Bilo je tu i guranja uzbrdo…

LEDENI RAJ

Jezero Tyin, ledeni raj

Danas počeli sa sedlima. Težak dan, sve ovde počinje sa nivoa mora i penje se vrtoglavo uvis. Prvi prevoj doveo nas je do otvorenog platoa na 1100m na kome leži jezero okruženo najvišim norveškim vrhovima. Sneg i led tada postaše naše okruženje dok smo se odevali svom raspoloživom garderobom.

Usledilo je potpuno propadanje do lučke varoši Ovre Ardal iz koje nakon ručka na klupici napadosmo teški prevoj ka gradu Lom ponovo izlazeći na visinu 1300m uz sneg i temperaturu od 7c na prevoju. Tu nas sačeka i omanje krdo losova koji odjezdiše uz sneg naviše uz planinu.

odoše oni svojim putem…

 

Nešto mi govori da će ovaj prevoj ostati najteži do kraja ture iako je tek treći dan. Nagib je jači nego na Kopaoniku kod nas i to traaaje. Ipak današnji dan izuzetan po svemu sto opazismo sa pedala.