O ovom blogu

Period:  od 20.06. do 21.07.2012.
Učesnici: Nenad Jovanović, Vladimir Sremčević

…ili od Osla do Nordkapa, duž zemlje fjordova, Norveškom.

Kako sam se već jednom opekao planirajući putovanje u ovu zemlju 2010 godine, kada sam tri dana pred putovanje morao celu stvar odgoditi, ovog puta ništa se nije smelo prepustiti slučaju, i evo tek sada kada stvari stoje na sigurnim nogama, iako odavno planirane, usuđujem se otkucati nešto kao uvod, najavu, u ono što Nenada i mene čeka tokom mesec dana Juna i Jula.

20. Juna letimo za Oslo, odakle ćemo se u narednih 30 dana kretati biciklima ka krajnjem severu, Nordkapu, gde bismo trebali i stići nakon što pregazimo oko 3000km zemlje fjordova. Dobro je imati ciljeve, ali Nordkap doživljavamo prosto kao tačku na severu, i više je kao fiktivni cilj, jer putovanje je dugo, najduže do sada za obojicu, i na tom putu leži sve ono što i čini njegovu srž.

Planirana ruta našeg puta

Nordkap, iako prevara u smislu najsevernije tačke, ipak će biti naša meta i više će se spustiti poput zavese na kraju višečasovne (višenedeljne?) predstave u kojoj smo uživali i upijali je, a koja je proletela dok smo trepnuli. Zavesa koja nije neophodna, ali trudićemo se da ostanemo do kraja i ugledamo je pošto pozdravimo glumce. To će biti i znak da možemo ustati iz svojih sedišta u kojima smo bili tako udobno zavaljeni dok je pogled lutao po bini na kojoj su se smenjivali kolaži koji su nam toliko značili u trenucima dok smo prolazili kroz njih. Naći će se na tom ekranu veći i manji gradovi, prevoji, fjordovi, neka ostrva, tuneli i naizgled beskonačni kilometri obale, dok će crna vrpca koja se odmotava ispod točkova, voditi samo na jednu stranu sveta.

I sve će nekako podsećati na jedan dug dan, dan koji nikada neće prestati u tom mesecu. Sunce sitnih sati, svetlost polarnog kruga, navika spavanja dok kroz platno šatora udaraju zraci. Voziti se može 24 sata, što će biti dobrodošlo jer će verovatno biti i dana kada bi se zbog čestih kiša moglo dešavati da dobar deo dana provedemo u šatoru čekajući da dobovanje stane, a onda kada bi kazaljke u većem delu starog kontinenta bile na onim satima koje vezujemo za mrak, mogli bismo nastavljati sa vožnjom.

Sve neophodne stvari za ovaj zahvat biće nošene na biciklima, sitnice poput kamp opreme, odeće i hrane, koje će ipak pošteno opteretiti taj splet cevi povezan točkovima. Nećemo posebno hrliti internetu, ali možda tu i tamo bacimo kakav podatak o lokaciji i stanju na putu, što će biti dragoceno ako neko bude baš taj dan planirao voziti tuda.

I tako…za Vas koji stigoste dovde, hvala. Nadam se da smo vas malo zagolicali, te vas pozivamo da krenete sa nama i malo dalje sa ovom pričom kada se vratimo. Mislim da ćemo imati mnogo toga da vam ispričamo.