Planirana ruta

Uvod u priču dao je Vlada u prethodnom članku, a ja ću se ukratko pozabaviti detaljima planirane rute i to malo prošarati fotografijama.

Jezero Gjende, JotunheimenGjende i Bessvatnet, Nac. park Jotunheimen

Najpe o cilju. Ceo tok vožnje Norveškom je cilj, želimo da uživamo u svakom njenom trenutku. Lepo bi bilo da se sredinom jula nađemo i na Nordkappu, ali ukoliko do njega ne stignemo – zbog toga nećemo proglasiti ekspediciju neuspešnom. Uspeh ćemo meriti stepenom našeg zadovoljstva tokom 30 dana kotrljanja ovom prelepom zemljom.

Rutu ćemo podeliti u nekoliko zamišljenih celina. Prva deonica, dugačka oko 650km nas od Osla do gradića Andalsnes vodi nekim od najatrakativnijih puteva norveške jugozapadne obale. Mnogo znoja će poteći dok budemo savladavali ovaj najbrdovitiji deo našeg putešestvija, ali nesumnjivo će nas i ispuniti zadovoljstvom dok budemo vrteli pedale vijugavim norveškim putevima posmatrajući divlju obalu i strme litice koje se obrušavaju u more.

Serpentine Trolova

Tokom prvih nedelju dana nebrojeno mnogo puta ćemo promeniti nadmorsku visinu od nule do hiljadu metara i ponovo do nule. Ukoliko se sneg sa staze otopi, prvi izazov će biti Rallarvegen, odmah zatim Aurlandsvegen, a kasnije nas neizbežno čekaju putevi Orlova i serpentine Trolova.

Zatim nas do Trondhajma očekuje 250 pretežno ravnih kilometara, te ćemo ovaj deo nazvati Deonicom Odmora i Regeneracije. Nakon što par sati provedemo u obilasku Trondhajma i izvedemo uspon na tvrđavu jedinstvenom biciklističkom žičarom, put nastavljamo našom trećom deonicom nazvanom Rv17.

Plima i oseka stvaraju moćne virove, okolina Boda

Istoimenim regionalnim putem (ima i svoj sajt: http://www.rv17.no) ćemo narednih 900km pratiti naboranu i razuđenu norvešku obalu, obilaziti fjordove, prelaziti ih mostovima i trajektima…

Put br. 17 završava u gradiću Bodo iz kojeg ćemo isploviti brodom na Lofotska ostrva gde počinje naša četvrta – ostrvska deonica. Boravak na ostrvima ćemo prilagoditi kalendaru, jer ćemo preračunavati koliko još dana imamo na raspolaganju i da li smo u kašnjenju ili, naprotiv, možemo (kao oni najobičniji turisti) sebi da priuštimo izlet brodom na posmatranje kitova. Preko arhipelaga ostrva povezanih mostovima i trajektima ćemo doći do grada Tromso (tzv. Pariz Severa). Ova deonica će biti dugačka oko 600km. Nakon razgledanja grada, očekuje nas finalnih 800km pete  deonice (arktička deonica) preko Alte do Nordkappa i nazad do Alte gde 20. jula na aerodromu okončavamo sa avanturom.

Svartisen će nam biti na dohvat ruke

Lofoti

mestašce Nusfjord, Lofotska ostrva

Tipični pejzaž sa Lofota

Peščane plaže su česte na Lofotima

Serpentine Trolova

Plima i oseka stvaraju moćne virove, okolina Boda

Navedeni kilometri po deonicama su približni i svakako da ih možemo razvući ubacujući kratke fakultativne izlete do lokalnih atrkacija. Ukoliko ostane vremena skoknuli bi smo mi i do Finske, a ako vreme bude deficitarna roba – moguće je uvođenje vanrednih mera, npr. u vidu 28-časovnog dnevnog ritma 🙂  (U tom slučaju, tokom 7 standardnih dana po novouspostavljenim merilima proteklo bi svega 6 „dana“ i tako bismo uštedeli vreme u trajanju jednog spavanja. Ovu fleksibilnost nam pruža činjenica da je na dalekom severu sada polarni dan)

Nastavljamo odbrojavanje; do starta ostaju još dve nedelje…

fotografije: Tomáš Slováček, 2006

BICIKLOM PO ZEMLJI PONOĆNOG SUNCA

Period:  od 20.06. do 21.07.2012.
Učesnici: Nenad Jovanović, Vladimir Sremčević

…ili od Osla do Nordkapa, duž zemlje fjordova, Norveškom.

Kako sam se već jednom opekao planirajući putovanje u ovu zemlju 2010 godine, kada sam tri dana pred putovanje morao celu stvar odgoditi, ovog puta ništa se nije smelo prepustiti slučaju, i evo tek sada kada stvari stoje na sigurnim nogama, iako odavno planirane, usuđujem se otkucati nešto kao uvod, najavu, u ono što Nenada i mene čeka tokom mesec dana Juna i Jula.

20. Juna letimo za Oslo, odakle ćemo se u narednih 30 dana kretati biciklima ka krajnjem severu, Nordkapu, gde bismo trebali i stići nakon što pregazimo oko 3000km zemlje fjordova. Dobro je imati ciljeve, ali Nordkap doživljavamo prosto kao tačku na severu, i više je kao fiktivni cilj, jer putovanje je dugo, najduže do sada za obojicu, i na tom putu leži sve ono što i čini njegovu srž.

Planirana ruta našeg puta

Nordkap, iako prevara u smislu najsevernije tačke, ipak će biti naša meta i više će se spustiti poput zavese na kraju višečasovne (višenedeljne?) predstave u kojoj smo uživali i upijali je, a koja je proletela dok smo trepnuli. Zavesa koja nije neophodna, ali trudićemo se da ostanemo do kraja i ugledamo je pošto pozdravimo glumce. To će biti i znak da možemo ustati iz svojih sedišta u kojima smo bili tako udobno zavaljeni dok je pogled lutao po bini na kojoj su se smenjivali kolaži koji su nam toliko značili u trenucima dok smo prolazili kroz njih. Naći će se na tom ekranu veći i manji gradovi, prevoji, fjordovi, neka ostrva, tuneli i naizgled beskonačni kilometri obale, dok će crna vrpca koja se odmotava ispod točkova, voditi samo na jednu stranu sveta.

I sve će nekako podsećati na jedan dug dan, dan koji nikada neće prestati u tom mesecu. Sunce sitnih sati, svetlost polarnog kruga, navika spavanja dok kroz platno šatora udaraju zraci. Voziti se može 24 sata, što će biti dobrodošlo jer će verovatno biti i dana kada bi se zbog čestih kiša moglo dešavati da dobar deo dana provedemo u šatoru čekajući da dobovanje stane, a onda kada bi kazaljke u većem delu starog kontinenta bile na onim satima koje vezujemo za mrak, mogli bismo nastavljati sa vožnjom.

Sve neophodne stvari za ovaj zahvat biće nošene na biciklima, sitnice poput kamp opreme, odeće i hrane, koje će ipak pošteno opteretiti taj splet cevi povezan točkovima. Nećemo posebno hrliti internetu, ali možda tu i tamo bacimo kakav podatak o lokaciji i stanju na putu, što će biti dragoceno ako neko bude baš taj dan planirao voziti tuda.

I tako…za Vas koji stigoste dovde, hvala. Nadam se da smo vas malo zagolicali, te vas pozivamo da krenete sa nama i malo dalje sa ovom pričom kada se vratimo. Mislim da ćemo imati mnogo toga da vam ispričamo.