TREĆA SMENA – SAD I NIKAD VIŠE

{Vlada}
Od kada zakoračismo na ovo tlo, osećao sam izazov voziti jednom celu noć jer nje zapravo nema, ali nisam očekivao u tih 24h sabiti skoro 300 km, no to se desilo spletom okolnosti. Kumovala je najava jakog čeonog vetra sledećeg dana, izbegavanje veće dnevne gužve na prometnom delu E6 puta do T-hajma, a nadasve prećutna želja kod obojice.

I prijatna beše ta bela noć, samo zvuci životinja iz šume koja okružuje put, jazavac i veverica na njemu i jelen van njega, ali ujutru spoznaja iscrpljenosti nije izostala dok je Trondhajm polako budio život u sebi, a mi u njegovom parku polako tonuli u san.

U drugom delu dana odgegali se do trajekta i prešli na kopno preko puta grada koje će nas voditi dalje. Treću smenu ćemo ponoviti samo u slučaju krajnje nužde i cajtnota ili bez dnevne doze kilometara, ali nadalje cemo se držati daleko manje potrošnje kako ne bismo sagoreli.

Dok slušam jelena kako riče negde u šumi, navlačim masku na oči kako bih simulirao mrak i tonem u njega, sutra će kako stvari stoje opet biti vetra, hladno, a more ispod nas.

PRVA OZBILJNA ISKUŠENJA

Ako smo mislili da ćemo jučerasnji dan upisati u devnik kao najnaporniji, Trolovi su se postarali da nam pokažu da i od teškog ima teže.

malo dole pa opet gore

Jučerasnji vetar koji nam je u najtežim trenucima pomagao, danas se pretvorio u našeg najljućeg protivnika. Posle noćne i jutarnje kišice praćene jakim i hladnim vetrom krećemo sa 850m na prevoj visine 1434m posle kojeg bi se spustili u Lom na oko 400m. Zadatak deluje lako, ali ne u slučaju Norveške gde vas putevi vrlo jakog nagiba dovedu na 1300m, zatim vas stropoštaju na 1200m, pa ponovo na 1350m i sa još par spusteva konačno izađete na sedlo i to u strahu da i silazak ne bude sličnog profila. Uz sve to, čeoni vetar nas i u silasku tera da pedalamo.

 

 

 

 

 

 

Predeli su bili jako lepi, ali nažalost toliko smo se iscrpli da smo u Lomu vež u šest popodne po prvi put odseli u zvanični kamp i do jutra ćemo ozbiljno razmotriti da li nastaviti sa planom – serpentinama Orlova i Trolova preko Andelesnesa ili to zaobići direktnim putem za Trondhajm.

Bilo je tu i guranja uzbrdo…

LEDENI RAJ

Jezero Tyin, ledeni raj

Danas počeli sa sedlima. Težak dan, sve ovde počinje sa nivoa mora i penje se vrtoglavo uvis. Prvi prevoj doveo nas je do otvorenog platoa na 1100m na kome leži jezero okruženo najvišim norveškim vrhovima. Sneg i led tada postaše naše okruženje dok smo se odevali svom raspoloživom garderobom.

Usledilo je potpuno propadanje do lučke varoši Ovre Ardal iz koje nakon ručka na klupici napadosmo teški prevoj ka gradu Lom ponovo izlazeći na visinu 1300m uz sneg i temperaturu od 7c na prevoju. Tu nas sačeka i omanje krdo losova koji odjezdiše uz sneg naviše uz planinu.

odoše oni svojim putem…

 

Nešto mi govori da će ovaj prevoj ostati najteži do kraja ture iako je tek treći dan. Nagib je jači nego na Kopaoniku kod nas i to traaaje. Ipak današnji dan izuzetan po svemu sto opazismo sa pedala.

PRVIH 27 SATI KA SEVERU

…kuckanje u šatoru blizu ponoći dok platno još prima oslabljenu svetlost. Početni umor prisutan, ali će nadamo se jutrom ispariti. Vratanca šatora taktički usmerena na planine pod snegom sa nadom u lepo jutro na njima. Za sada zadovoljni ritmom i vremenom koje ide na ruku i donelo nam finih 240km u startu. Danas prošli Fagernes kao veću varoš, sutra prva ozbiljnija sedla i možda dodir snega.
…nastavljamo sa udisanjem ove prelepe zemlje, verujemo da nas onaj pravi vazduh tek očekuje tamo gore.

Planirana ruta

Uvod u priču dao je Vlada u prethodnom članku, a ja ću se ukratko pozabaviti detaljima planirane rute i to malo prošarati fotografijama.

Jezero Gjende, JotunheimenGjende i Bessvatnet, Nac. park Jotunheimen

Najpe o cilju. Ceo tok vožnje Norveškom je cilj, želimo da uživamo u svakom njenom trenutku. Lepo bi bilo da se sredinom jula nađemo i na Nordkappu, ali ukoliko do njega ne stignemo – zbog toga nećemo proglasiti ekspediciju neuspešnom. Uspeh ćemo meriti stepenom našeg zadovoljstva tokom 30 dana kotrljanja ovom prelepom zemljom.

Rutu ćemo podeliti u nekoliko zamišljenih celina. Prva deonica, dugačka oko 650km nas od Osla do gradića Andalsnes vodi nekim od najatrakativnijih puteva norveške jugozapadne obale. Mnogo znoja će poteći dok budemo savladavali ovaj najbrdovitiji deo našeg putešestvija, ali nesumnjivo će nas i ispuniti zadovoljstvom dok budemo vrteli pedale vijugavim norveškim putevima posmatrajući divlju obalu i strme litice koje se obrušavaju u more.

Serpentine Trolova

Tokom prvih nedelju dana nebrojeno mnogo puta ćemo promeniti nadmorsku visinu od nule do hiljadu metara i ponovo do nule. Ukoliko se sneg sa staze otopi, prvi izazov će biti Rallarvegen, odmah zatim Aurlandsvegen, a kasnije nas neizbežno čekaju putevi Orlova i serpentine Trolova.

Zatim nas do Trondhajma očekuje 250 pretežno ravnih kilometara, te ćemo ovaj deo nazvati Deonicom Odmora i Regeneracije. Nakon što par sati provedemo u obilasku Trondhajma i izvedemo uspon na tvrđavu jedinstvenom biciklističkom žičarom, put nastavljamo našom trećom deonicom nazvanom Rv17.

Plima i oseka stvaraju moćne virove, okolina Boda

Istoimenim regionalnim putem (ima i svoj sajt: http://www.rv17.no) ćemo narednih 900km pratiti naboranu i razuđenu norvešku obalu, obilaziti fjordove, prelaziti ih mostovima i trajektima…

Put br. 17 završava u gradiću Bodo iz kojeg ćemo isploviti brodom na Lofotska ostrva gde počinje naša četvrta – ostrvska deonica. Boravak na ostrvima ćemo prilagoditi kalendaru, jer ćemo preračunavati koliko još dana imamo na raspolaganju i da li smo u kašnjenju ili, naprotiv, možemo (kao oni najobičniji turisti) sebi da priuštimo izlet brodom na posmatranje kitova. Preko arhipelaga ostrva povezanih mostovima i trajektima ćemo doći do grada Tromso (tzv. Pariz Severa). Ova deonica će biti dugačka oko 600km. Nakon razgledanja grada, očekuje nas finalnih 800km pete  deonice (arktička deonica) preko Alte do Nordkappa i nazad do Alte gde 20. jula na aerodromu okončavamo sa avanturom.

Svartisen će nam biti na dohvat ruke

Lofoti

mestašce Nusfjord, Lofotska ostrva

Tipični pejzaž sa Lofota

Peščane plaže su česte na Lofotima

Serpentine Trolova

Plima i oseka stvaraju moćne virove, okolina Boda

Navedeni kilometri po deonicama su približni i svakako da ih možemo razvući ubacujući kratke fakultativne izlete do lokalnih atrkacija. Ukoliko ostane vremena skoknuli bi smo mi i do Finske, a ako vreme bude deficitarna roba – moguće je uvođenje vanrednih mera, npr. u vidu 28-časovnog dnevnog ritma 🙂  (U tom slučaju, tokom 7 standardnih dana po novouspostavljenim merilima proteklo bi svega 6 „dana“ i tako bismo uštedeli vreme u trajanju jednog spavanja. Ovu fleksibilnost nam pruža činjenica da je na dalekom severu sada polarni dan)

Nastavljamo odbrojavanje; do starta ostaju još dve nedelje…

fotografije: Tomáš Slováček, 2006

BICIKLOM PO ZEMLJI PONOĆNOG SUNCA

Period:  od 20.06. do 21.07.2012.
Učesnici: Nenad Jovanović, Vladimir Sremčević

…ili od Osla do Nordkapa, duž zemlje fjordova, Norveškom.

Kako sam se već jednom opekao planirajući putovanje u ovu zemlju 2010 godine, kada sam tri dana pred putovanje morao celu stvar odgoditi, ovog puta ništa se nije smelo prepustiti slučaju, i evo tek sada kada stvari stoje na sigurnim nogama, iako odavno planirane, usuđujem se otkucati nešto kao uvod, najavu, u ono što Nenada i mene čeka tokom mesec dana Juna i Jula.

20. Juna letimo za Oslo, odakle ćemo se u narednih 30 dana kretati biciklima ka krajnjem severu, Nordkapu, gde bismo trebali i stići nakon što pregazimo oko 3000km zemlje fjordova. Dobro je imati ciljeve, ali Nordkap doživljavamo prosto kao tačku na severu, i više je kao fiktivni cilj, jer putovanje je dugo, najduže do sada za obojicu, i na tom putu leži sve ono što i čini njegovu srž.

Planirana ruta našeg puta

Nordkap, iako prevara u smislu najsevernije tačke, ipak će biti naša meta i više će se spustiti poput zavese na kraju višečasovne (višenedeljne?) predstave u kojoj smo uživali i upijali je, a koja je proletela dok smo trepnuli. Zavesa koja nije neophodna, ali trudićemo se da ostanemo do kraja i ugledamo je pošto pozdravimo glumce. To će biti i znak da možemo ustati iz svojih sedišta u kojima smo bili tako udobno zavaljeni dok je pogled lutao po bini na kojoj su se smenjivali kolaži koji su nam toliko značili u trenucima dok smo prolazili kroz njih. Naći će se na tom ekranu veći i manji gradovi, prevoji, fjordovi, neka ostrva, tuneli i naizgled beskonačni kilometri obale, dok će crna vrpca koja se odmotava ispod točkova, voditi samo na jednu stranu sveta.

I sve će nekako podsećati na jedan dug dan, dan koji nikada neće prestati u tom mesecu. Sunce sitnih sati, svetlost polarnog kruga, navika spavanja dok kroz platno šatora udaraju zraci. Voziti se može 24 sata, što će biti dobrodošlo jer će verovatno biti i dana kada bi se zbog čestih kiša moglo dešavati da dobar deo dana provedemo u šatoru čekajući da dobovanje stane, a onda kada bi kazaljke u većem delu starog kontinenta bile na onim satima koje vezujemo za mrak, mogli bismo nastavljati sa vožnjom.

Sve neophodne stvari za ovaj zahvat biće nošene na biciklima, sitnice poput kamp opreme, odeće i hrane, koje će ipak pošteno opteretiti taj splet cevi povezan točkovima. Nećemo posebno hrliti internetu, ali možda tu i tamo bacimo kakav podatak o lokaciji i stanju na putu, što će biti dragoceno ako neko bude baš taj dan planirao voziti tuda.

I tako…za Vas koji stigoste dovde, hvala. Nadam se da smo vas malo zagolicali, te vas pozivamo da krenete sa nama i malo dalje sa ovom pričom kada se vratimo. Mislim da ćemo imati mnogo toga da vam ispričamo.